|
 Ovo je priča o vrlo moćnom poslovnom čoveku, odnosno ženi, Ani. Nju je
mučio duboko ukorenjeni strah da će biti 'razotkrivena'. Gledajući je,
teško je bilo poverovati da takve reči izlaze iz njenih usta, međutim,
to je priča koja je ispričana već mnogo puta.
Strah zvani 'nisam dovoljno dobar' tera mnoge muskarce i žene da rade sve više i više, ne bi li u sebi prigušili stalno rastuću anksioznost koja im želudac vezuje u čvor. Mnoge priče o radoholičarima slične su Aninoj i vrlo često se ispostavlja da forma perfekcionizma od koje oni pate vuče korene iz njihovog detinjstva.
U Aninom slučaju, a ona je bila najmlađe od troje dece i to deset godina mlađa od najmlađeg brata, u pitanju je to što je odrastala u uverenju da je rođena 'greškom'. Mada je bila uverena da je roditelji vole, sama pomisao na to da je 'greška' dala joj je iskrivljeno viđenje sebe same. Ipak, vremenom je promenila mišljenje, stekavši mogućnost da uvidi vezu i nauči kako da s tim izlazi na kraj.
Na radnom mestu bila je uverena da svi znaju više od nje. Stalno je bila pod stresom, uverena da neprestano mora da se dokazuje. Kiselog osmeha rekla je: „Moguće je da sam osećala da moram da se dokazujem kako bih opravdala svoje prisustvo. Osećala sam da moram da zaslužim svoje mesto u timu viših rukovodilaca.“ Čak i dok je govorila, Ana je mogla sama da uvidi da njena osećanja, dotad duboko skrivena u podsvesti, verbalizovana naglas, nisu zvučala racionalno.
Prepoznajući to da je sve bliže izvoru svoje anksioznosti, Ana je bivala sve odlučnija u nameri da istraži svoju prošlost još dublje i identifikuje po prvi put u životu zbog čega se uvek osećala neadekvatno i nemoćno. Vratila se sve do svog prvog dana u školi. Nije želela da bude tamo. Bilo je suviše bučno, svi su se smejali i činilo se da svi imaju prijatelje, dok je ona bila uplašena i sama. Molila je majku da je vrati kući, ali je ova to odbila i otišla. Ana se osećala napuštenom i prepuštenom drugima na milost i nemilost, u vezi sa čim nije mogla da učini ništa.
Tokom školskih godina u kojima ni malo nije uživala, naučila je da 'biti dobra' znači i bolji odnos nastavnika prema njoj, a ako je činila sve što su njeni školski drugovi tražili i oni su bili bolji prema njoj. Tako je seme posejano. Naučila je da, kako bi preživela u takvim okolnostima, mora da 'bude dobra' i da će biti bezbedna sve dok bude dopuštala drugima da budu prvi. U tom trenutku počela je da gubi svoj identitet i bude onakva osoba kakvu su drugi želeli.
Stvaranje svesti o uzroku svojih problema bio je ključ za korenitu promenu ponašanja – međutim, zbog nje same i ostalih sa sličnim problemima, morala je da uspostavi vezu između sebe kao odrasle osobe i sebe kao deteta. To je bio jedini način na koji je mogla da onu uplašenu devojčicu ostavi tamo u školskom dvorištu i razreši svoju sadasnju situaciju uz pomoć visokoobrazovane, pametne i odrasle osobe u sebi.
|
