|
 Svako od nas doživeo je jedan od onih dana kada nas budilnik jedva istera iz kreveta, kada nam se želudac prevrne čim nam kancelarija uđe u vidokrug i kada sve što naš šef ili kolege urade nalikuje na deo opšte zavere protiv nas.
Skoro da nema zaposlenog koji s vremena na vremene ne mašta o davanju otkaza. Međutim, kako razlikovati slučaj 'prosečnog ponedeljka' ili malaksalosti u sredini nedelje od hroničnog nezadovoljstva poslom? Kako znate da vam je dosta, da je vreme da okončate patnju i krenete dalje?
Pre nego što date otkaz, postavite sebi sledećih pet pitanja:
1. Šta vam telo poručuje?
Vaše telo je najbolji pokazatelj situacije. Učestalo poboljevanje, naročito kada su u pitanju bolesti vezane za stres, kao što su migrene ili nesanica, mogući je znak nezadovoljstva poslom i cene koju za to plaćate. Za neke ljude, otkaz je najbolji lek. Preterano zahtevan šef, frenetičan raspored putovanja, projekti u kojima ne nalazite nikakvu satisfakciju, pa čak i kolega koji vas nervira, mogu predstavljati potecijalnu opasnost.
Fizičke reakcije mogu da vam pomognu u tome da shvatite kako se osećate. Da li postajete napetiji dok se približavate kancelariji? Kakva vam je koncentracija? Kakav vam je radni učinak? Ako se borite sami sa sobom ne bi li ustali iz kreveta i suočili se sa novim danom, onda zaista imate problem.
2. Možete li da ga popravite?
Pre no što ispraznite fijoke radnog stola, sagledajte svoj posao iz drugog ugla. Loše stanje na poslu ponekad može da se sredi i bez davanja ostavke, ukoliko se identifikuje uzrok nezadovoljstva koje vas tišti i preduzmu koraci da se on ukloni.
Nekim ljudima, jednostavna promena poput okretanja radnog stola prema prozoru, može doneti veliko olakšanje. Drugima, premeštaj u drugi sektor ili pregovaranje oko fleksibilnog radnog vremena, može biti rešenje.
Postoji još jedan način: porazgovarajte sa svojiom šefom i zatražite zaduženje ili obuku koja će pomoći da se usavršite. Saznajte da li je vaš pretpostavljeni zainteresovan za vaše profesionalno napredovanje. Ukoliko ne podržava vaš razvoj, pronađite nekoga ko je za to raspoložen.
Ljudi napuštaju radna mesta iz tri glavna razloga: nadoknada, okruženje i napredovanje.
Ukoliko imate problem u nekoj od ove tri kategorije – recimo da niste srećni što vam je kancelarija daleko od kuće i provodite dugo vremena u prevozu ili zbog kolega (okruženje), ali ste zadovoljni platom (nadoknada) i svojim položajem (napredovanje) – porazgovarajte o tome sa nekim nepristrasnim. Kakav god savet da dobijtete, čin objašanjvanja situacije na poslu «nepoznatoj» osobi, pomoći će vam da formulišete plan akcije.
Međutim, ako niste zadovoljni sa više od jedne stvari, onda je jasno šta treba da preduzmete. Ukoliko vam smetaju dve od tri navedene kategorije, vreme je da odete. Ako su u pitanju sve tri – onda vam tu nije ni bilo mesto.
3. Kakva posao bi vam odgovarao?
Kada zaključite da ste na pogrešnom mestu i da treba da odete, to je tek početak procesa. Pre nego što brzopleto zalupite vratima za sobom, morate da znate gde ćete da odete. Morate naći tlo koje će vam odgovarati, gde ćete moći da rastete i napredujete i obogatite se u svakom smislu.
To zvuči dobro. Ali, gde naći tako plodno tle? Iskoristite pouku koju ste upravo naučili i pretvorite je u pozitivnu prednost. Ukoliko ste, recimo, shvatili da ne funkcionišete dobro u timskom radu, potražite posao na kome ćete biti samostalni. Ako vam je na poslu bilo dosadno, jer nije bilo nikakvih izazova, potražite drugi koji će vas podstaći da se razvijate.
Formulišite svoj lični cilj. Šta je to što želite da ostavite iza sebe? Šta vam je krajnji cilj?
Poslodavci često mogu da osete kada se novi kandidati nisu izborili sa ozlojeđenošću vezanom za prethodni posao. Isto kao sa novim vezama – ne želite da budete sa nekim ko je još uvek zaljubljen u bivšeg partnera.
Koncentrišite se na pozitivne aspekte otkaza – u smislu da vam je to otvaranje novih prilika, a ne bežanje od razočaranja – pa ćete na taj način stvoriti pozitivan stav koji će privući ponude za posao.
4. Šta ste konkretno preduzeli?
Ovo je položaj u kome se mnogi zaglave: znaju da hoće da napuste posao i čak znaju kakav bi drugii želeli da nađu. Međutim, ne preduzimaju ništa konkretno, jer su potpuno paralisani strahom.
Kako biste prevazišli ovakvu inertnost, razmišljajte o promeni posla kao o seriji malih koraka, pre nego o jednom velikom skoku. Počnite prikupljanjem informacija. Nastojte da svakog dana napravite mali pomak – bilo pozivanjem nekog ko radi u kompaniji za koju ste zainteresovani, bilo čitajući o novoj oblasti ili učlanjenjem u strukovno udruženje.
Traženje posla nije ni malo lako i zato se lako sklizne nazad u ukljuljkanost postojećim. „U odsustvu problema, ne krećemo u potragu za onim što bi trebali da promenimo u našim životima“, rekao je Šo.
Kretanje ka željenom odredištu zahteva odlučnost i spremnost da se suočimo s nepoznatim. Svet je pun ljudi koji su izabrali sigurnost naspram ispunjenosti. Nažalost, oni sebe samo lišavaju zadovoljstva i uživanja.
5. Kakve ste rokove postavili?
Postoje situacije koje su toliko ekstremne da prinude čoveka da napravi ispad u stilu tv-sapunica radije nego da ostane i jedan minut duže. Međutim, u većini slučajeva mnogo je mudrije ne dramiti i nastupiti strateški.
Zaista ne postoji mnogo razloga da ostanete na poslu koji je užasan. Ipak ne znači da treba da date momentalni otkaz. Odredite neki rok shodno vašim izgledima, ušteđevini, nivou nezadovoljstva i drugih relevantnih faktora. Postavite sebe u položaj kada je davanje otkaza pametan, a ne očajnički potez.
I ne zaboravite, život je više od golog preživljavanja. Svako od nas je u stanju da za sebe stvori život o kakvom mašta. Samo, prvo mora od nečega da se počne.
(izvor USAToday) |
