Može li razmišljanje desnom stranom mozga promeniti svet?

U svojoj nedavno objavljenoj knjizi Sasvim novi um: Zbog čega će ljudi koji misle desnom stranom mozga vladati budućnošću (A Whole New Mind: Why Right Brainers Will Rule the Future) Pink kaže da svet polako počinje da uvažava nelinearan, kreativan način razmišljanja, karakterističan za ljude koji više koriste desnu stranu mozga kakvi su umetnici, muzičari, dizajneri ili pripovedači. On smatra da funkcije kojima upravlja leva hemisfera, a koje su nekada smatrane najznačajnijima, u modernom svetu ne znače više ništa. „Sposobnosti leve strane mozga kao što su linearno i logičko rezonovanje, odnosno, mišljenje u jednoj ravni jesu važne“, kaže Pink, „ali ne kao nekada, jer se sada najviše pažnje pridaje umešnosti, empatiji, inventivnosti, globalnom sagledavanju stvari, dakle, svemu što potiče iz desne hemisfere mozga.“  

Pink navodi da je jedan od razloga zbog kojih su oni koji pri razmišljanju više koriste levu stranu mozga postali ugroženi i taj što ih je lako zameniti. Zato se sve češće zanimanjima računovođa, advokata ili programera bave ljudi iz manje razvijenih zemalja, koji su jeftinija radna snaga ili, alternativno, ove poslove obavljaju kompjuteri. 

„Danas možete lako da nabavite softvere za obračunavanje poreza koji zamenjuju računovođe; postoje veb-sajtovi koji vam obezbeđuju usluge za koje vam je ranije bio neohodan advokat“, kaže Pink. On veruje i da radnici koji u današnjem, takmičarski nastrojenom svetu žele da opstanu i/ili da napreduju, moraju da pruže nešto više, nešto jedinstveno, što ne može da se kopira ili automatizuje. U tom je smislu, kao primer naveo inžinjere. Inžinjeri koji su zaista u usponu jesu oni koji, osim što se razumeju u svoju struku, odlično barataju i veštinama komunikacije, inventivni su i shvataju dizajn. Ima ih koji su kosmopolite i znaju više jezika. Jednom rečju, poseduju raznorodne veštine. „Prema tome, ako mislite da ćete biti dobar inžinjer samo ako ste dobri u rešavanju matematičkih problema – varate se“, kaže Pink.  

Bavljenje umetnošću može poslovnim ljudima doneti značajne koristi. Budući da se bavi analizom trendova u poslovanju za najveće medijske kuće, Pink je veći deo svoje knjige bazirao na obimnim razgovorima koje je vodio s ljudima širom sveta. Kaže da je bio iznenađen saznanjem koliko je uspešnih ljudi – uključujući tu i one koji su obavljali poslove vezane za «levu stranu mozga» – imalo neke veze sa lepim umetnostima.

Šta više, uvideo je koliko je dobra tim ljudima učenje umetnosti donelo u sferi biznisa. „Oni su imali vrlo razvijenu levu stranu mozga, međutim, obzirom na to da su imali posla s ljudima kojima je bila razvijena samo leva hemisfera, ali ne i desna, bili su u stanju da budu bolji lideri, da uspešnije rešavaju probleme i da budu uticajniji članovi tima.“ Sprovodeći ovo istraživanje Pink je došao do još jednog iznenađujućeg zaključka: stari numerički način ocenjivanja funkcija mozga poznat kao koeficijent intiligencije ili IQ, ne može se više smatrati najboljim indikatorom predodređenosti za uspeh neke osobe. „Ljudi koji najbolje rade nisu uvek oni s najvišim koeficijentom“, kaže on. „IQ relativno malo znači u ukupnom ocenjivanju uspešne karijere.“ Obe hemisfere dečjeg mozga zahtevaju jednaku stimulaciju i zbog toga Pink smatra da bi društvo, ukoliko želi da ima konkurentne i uspešne pojedince, moralo da pronađe nove načine podsticanja i razvijanja desne strane mozga i to počevši od toga kako učimo našu decu. U tom je smislu, po njegovom mišljenju, obrazovni sistem u Sjedinjenim Državama, u neskladu sa ovim idejama koliko i sa realnim stanjem u današnjem poslovnom svetu. „Ukoliko zaista želimo da decu pripremimo za poslove koji će ih čekati u budućnosti, moramo da se potrudimo da im se obe moždane hemisfere podjednako razvijaju,“ kaže Pink i dodaje da je zabrinut zbog toga što je zemlja kakva je Amerika usredsređena na to da dobije 'armiju studenata sposobnih da odlično rešavaju testove', odnosno, onih koji se tek za nijansu razlikuju od 'automata za tačne odgovore'. „To je recept za katastrofu“, zaključuje on.
  
Na kraju, evo poruke roditeljima i nastavnicima. Ovo je nešto o čemu zaista treba da razmislite i shvatite koliko je važnije da naša deca upoznaju empatiju i steknu osećaj za sopstvenu budućnost nego da imaju odlične ocene u školi.

Jer, najzad i sam Ajnštajn je rekao: "Mašta je mnogo važnija od znanja. Može se sve znati, a ništa ne postići, dok se sa malo mašte mogu postići čuda."