Pet znakova po kojima ćete prepoznati da se vaš posao od sjajnog pretvorio u bedni

Ako ostavimo po strani bilans stanja i bilans uspeha kompanije, postoje i drugi pokazatelji nastupajuće recesije – i oni mogu biti zabrinjavajući više nego brojke. Ovde mislimo na to šta se događa sa inače izazovnim i dobro nagraćenim poslom kada ozbiljna ekonomska kriza potresa kompaniju.

Sledećih pet znakova sigurni su pokazatelji recesije u vašoj organizaciji, a i moguće ugroženosti vašeg radnog mesta, tvrdi Lindsej Blekli (Lindsay Blakely).

Faktor br.1: Rezanje budžeta razara emocijonalne veze

Pojavni oblik: Lojalnost opada.

Kada se zaposle, ljudi uspostavljaju psihološku vezu sa svojom radnom sredinom na osnovu međusobnog osećanja lojalnosti, poverenja, pravičnosti i obaveza. Međutim, u vreme krize, kada kompanije počnu da primenjuju opšte smanjenje rashoda, te veze nestaju.

„Veza postaje transakciona“, kaže Kali Resler (Cali Ressler), bivši HR menadžer u Best

 Buy-u, koji je pomogao kreiranju kompanijskog vrlo popularnog ROWE programa (Results-Only Work Envionment – radna sredina u kojoj su bitni samo rezultati).  Menadžeri koji traže isključivo koga bi da otpuste, sude o radnicima po tome koliko vremena provode u kancelariji i šta trenutno rade – parametri kojima mogu da se odbace vrlo kvalifikovani i vredni radnici.

Ni stav koji imaju radnici nije mnogo bolji. „Ukoliko zaposleni misli da je sledeći na 'listi za odstrel', ne postoji ni jedan razlog  da bi se zalagao, osim da se pojavljaju na poslu“, kaže Resler. Zaboravite na međuljudske odnose zasnovane na poverenju. Kada poslovanje krene nizbrdo, rad se svodi na puku razmenu usluga.

Faktor br.2: Loše vesti stižu odozgo

 Pojavni oblik: Menadžeri srednjeg nivoa zaglavljuju se u ulozi lošeg pandura.

Može se dogoditi da generalni direktor u imejlu napiše da namerava da počne sa otpuštanjima, ali da su menadžeri ti koji treba da pogledaju ljude u oči i kažu im da su ostali bez posla. „Vrhinstruiralinijske mendžere šta da urade sa radnicima“, kaže Batja Vajzenfild (Batia Wiesenfeld), profesor biznisa na Njujorškom univerzitetu, dovodeći ih u nezgodan položajda izvrše zadatak u koji možda ne veruju – da otpuste dragocene radnike ili objasne zašto kompanija ne može da isplati bonuse.

U vreme recesije, menadžeri pred sobom često imaju dva moguća scenarija: da podržavaju kompaniju i donose odluke kojima će izneveriti zaposlene ili da se stave na stranu zaposlenih, i pasivno se odupiru promenama koje je trebalo da uvedu. 

Faktor br.3: Strah postaje stvarnost

Pojavni oblik: Zaposleni počinju da se ulagaju i igraju igre.

Presušivanje izvora i smanjivanje ljudstva su činjenice koje se stalno motaju po glavama zaposlenjih. „Kada preti oskudica, svako se bori za svoj deo kolača“, kaže kouč i psiholog poslovanja Debra Kondrin (Condren). „Preživljavaju najprilagođeniji.“

To je upravo ono što se dogodilo Deloitte Consalting-u početkom recesije 2001. godine, kaže bivši izvršni konsultant konpanijine kancelarije u Los Anđelesu. „Atmosfera je postala baš loša“, kaže on. „Sa samo 35% radne snage odvojene za konsultantske poslove, nije ni čudo što su manipulati isplivali na površinu“.

Konsultanti su počeli da se ulaguju starijim partnerima donoseći im na poklon karte za utakmice ili se nudeći da im čuvaju decu. „Jedan od zaposlenih je bukvalno počeo da kupuje specijalizovani magazin o uzgajanju konja, znajući da jedan od partnera u firmi ima konje“, dodao je. U nesigurno vreme, radno mesto biva mesto političkih manevara, a ne stvarnog poslovanja.

Faktor br. 4: Birokratija postaje glavna 

Pojavni oblik: Birokrate se bore za moć.

Dva sektorau kojima se skoro nikada ne smanjuje broj zaposlenih su: računovodstvo i pravna služba. Lako je zaključiti i zašto: restruktuiranja i spajanja najčešće su aktivnosti tokom recesije, a one zahtevaju ovlašćene ljude koji će dati finansijsku i pravnu ekspertizu. Osim toga, plan rezanja troškova neko mora da sprovede u delo, sto dodatno učvršćuje potrebu za zaposlenima vešrim u rukovanju novcem. To je odlično za ova dva sektora, ali šta je sa ostalima?

Računovodstvena pravila i formulari su sve komplikovaniji, što znači da čak i sasvim minorne stvari kao način ispunjavanja troškovnika, postaju bolne tačke menadžerima i njihovim timovima. Nadalje, biće sve više odlaganja i odugovlačenja naročito oko potpisivanja ugovora: ako je budžet limitiran, advokati će postati posebno zahtevni pri odlučivanju da li kompanija zaključuje dobar posao ili ne. „To je klasična bolset u vreme recesije“, kaže Bob Saton (Sutton), profesor biznisa na Stanfordu i autor knjige The No Asshole Rule. „Svaki birokrata – nadzornik koji nadzire rad nadzornika – ima priliku da se dokopa još veće moći.“

Faktor br. 5: Inovacije se zamrzavaju

Pojavni oblik: Dobre ideje se ignorišu, a zaposleni postaju ozlojeđeni.

Uz osnaženuračunovodstvenu birokratiju, većina menadžera može da zaboravi na projekate vezane za istraživanje i razvoj, marketinške kampanje ili bilo koji vid inovacije. Iako agresivniji nastup može u stvari pomoći kompaniji da se izbori za bolji položaj u krizno vreme, tek će po neka firma odlučiti da rizikuje. Rukovodioci se zbog toga povlače i potpuno posvećuju ostvarivanju kratkoročnih finansijskih ciljeva. Ovakva strategija ne samo da može da unazadi kompaniju u smislu konkurentnosti na tržištu, već može i da demorališe najbolje zaposlene.

Jedan zaposleni srednjeg ranga u Restoration Hardware, kaže da je smanjena kupovna moć ljudi dovela kompaniju do zatvaranja. Osoblje koje je inače bilo motivisano i posvećeno poslu, razočaralo se nakon što je rukovodstvo postalo opsednuto štednjom svakog dinara umesto da investira u bolje alate. „Ima ljudi koji su kao ja spremni i voljni da dizajniraju  alate“, kaže ona, „ali je sada u pitanju sprega nedostatka sredstava i volje da se nešto promeni.“

(izvor BNET)