10 najgorih stvari u vezi sa otkazom

Otkazi su gadna stvar. Možete angažovati konsultante i druge eksperte iz oblasti ljudskih resursa ili koristiti najbolje poznate metode – svejedno – time nećete ni ulepšati niti olakšati situaciju.

U svakom slučaju, kada dobijete otkaz, treba se suočiti sa mnogo stvari od kojih ni jedna nije lepa. Najgore su, sudeći po iskustvu Stiva Tobaka (Steve Tobak) * sledeće stvari:

Ostati hladnokrvan iako te je upravo zveknuo po zubima šef koga ne možeš da smisliš ili za koga nemaš ni trunku poštovanja. Nepravda, pa to ti je.
Možeš da zabušavaš na poslu, a ako si još i dobar u tome, ti si Car! Kod kuće, stvari su komplikovanije. Tu stvarno moraš da se potrudiš da bi zabrljao, a to je iscrpljujuće.
Nekim nesrećnicima posao je zapravo sklonište od stresa kod kuće. Ne šalim se!
Izaći na kraj sa odbacivanjem. Tačno tako – možda se to i zove dobiti otkaz, ali se zapravo radi o odbacivanju. Na kraju krajeva, šutnuli su te – tebe, a ne onog koji je sedeo pored tebe. To mu dođe kao razvod – svi kažu da niko nije kriv, ali ti tačno znaš da si uradio nešto zbog čega si ga i zaslužio.
Pošto te odbace, moraš da tražiš novi posao. Budimo iskreni – jedina gora stvar od traženja posla je traženje devojke. I, baš kao kod zabavljanja, mnogo je teže ako se dešava neposredno pošto te je prethodni partner „šutnuo“.
Naravno, imati neograničeno slobodno vreme isprva je zabavno. Međutim, čak i video-igrice postanu dosadne posle izvesnog vremena (zar ne?), a onda se jednog dana probudiš i shvatiš da si skoro švorc. To je pravo vreme za paniku!
Biti prisiljen da navedeš kao referencu i svoju staru kompaniju, a da nisi siguran šta će oni na to reći. Takođe, ništa bolje nije ni kopanje po starim preporukama zbog kojih si i dobio posao sa kog si upravo otpušten, jer ćeš i njima morati da prepričaš celu golgotu.
Skoro je nemoguće osećati se seksi nakon što te „nogiraju“. Ne šalim se! To važi i za momke. Osećate se nekako - manje muški. Naravno, uvek možeš da zaigraš na kartu sažaljenja, ali se posle loše osećaš.
Ako si rukovodilac, moraš odmah da uđeš u pregovarački fazon ili ćeš propustiti priliku. Jednog trenutka držiš govor u stilu „Dragi naš Pero ...“, a već u sledećem muljaš i mutiš kao da igraš Monopol: „Kako bi bilo da zadržiš deonice i pređeš na isplatu u kešu?“
Moraš nebrojeno puta iz početka da objašnjavaš šta se desilo, na svakom sledećem intervjuu i tako do kraja svog užasnog i bednog života.

Naravno, kompanije imaju sopstveno viđenje smanjenja broja zaposlenih tokom recesije i to tako verovatno i treba da bude. Ipak, ono ne umanjuje čist užas koji spopadne čoveka kada otkaz baš njega zadesi.

(Izvor: BNET)

* Steve Tobak je konsultant za marketing i strategiju iz Silikonske doline u Kaliforniji. On je veteran sa preko dvadest godina iskustva u higf-tech industriji i bivši izvršni direktor u brojnim privatnim i društvenim kompanijama. Autor je vrlo popularnog bloga TrainWreck za CNET. Kada nije zauzet „iznošenjem prljavog veša korporativne Amerike“ i pružanjem pomoći kompanijama, voli da se igra sa životinjama i spravicama koje izluđuju njegovu suprugu