Ćutanje nije uvek Zlato

U početku, bilo je fantastično. Postojali su poverenje i otvorena komunikacija što je stvaralo atmosferu intimnosti i razumevanja. Šta se onda dogodilo? Gde je sve to nestalo i kako ga vratiti?

Nekada sam pokušavala da svog partnera zaštitim od svih teških, loših raspoloženja i misli. Zatvarala bih se u sobu i ostajala tamo sve dok ne bih ponovo osetila potrebu za društvom. Verovala sam da tako postupam dostojanstveno, imajući punu kontrolu nad onim što govorim. Mislila sam, takođe, i da time pokazujem dobro vaspitanje, ne dopuštajući nikad da drugi znaju ono što mi je na umu.

Međutim, ja sam, zapravo, rasturala svoje veze. One u stvari, nisu ni postojale. Terala sam ljude od sebe, ne dozvoljavajući im da me upoznaju. Nikada nisu mogli da znaju šta stvarno osećam, mislim ili šta mi je potrebno.Uistinu sam bila ubeđena da ako poverim ljudima ono što me muči, ne samo da ću ih povrediti, već da će se naljutiti i odreći me se – izdati me, govoriti svašta iza mojih leđa. Bila bih odbačena. Nisam htela to da im dozvolim. Umesto da oni to čine, sama bih sebe prognala u svoju sobu (ili stan, kada sam porasla) i osudila se na ćutnju.

Ne možete 'imati' oboje: biti nezainteresovani za uspostavljanje bliskih emotivnih veza kada istinu skrivate iz sopstvenog straha i ostvariti pravu, intimnu vezu, ispunjenu razumevanjem i saosećanjem.

Neki ljudi manifestuju grimase bola i neugodnosti. Oni, zapravo, čine napor da pokažu koliko im je teško. Ali, nikada ništa ne kažu!

Kada jednom počnete da se povlačite u sebe i krijete tajne... kada prestanete da delite svakodnevnicu života sa nekim... u stvari ukidate bliskost u vašoj vezi.  Čak i kada ste ubeđeni da na taj način štitite partnera od bolnih ili neprijatnih misli – to i dalje vodi razaranju vaše veze.

Veze zahtevaju deljenje... koliko želja i snova, toliko sumnji i strahova.

Mislite li da se na vaša osećanja i potrebe uzvraća ili ne?

«Srećna sam, jer je moja potreba za podrškom u očuvanju našeg doma prepoznata i zadovoljena.» «Razočarana sam, jer moja potreba za partnerstvom ne funkcioniše na planu raspolaganja novcem.» «Tužna sam, jer moja potreba za bliskošću nije ostvarena onda kada izlaziš s društvom svako veče. «

Mali savet: Kada iskazujete svoja osećanja i potrebe, najbolje je da iza njih sledi i zahtev. Ako samo kažete šta vas muči, a ne postavite i konkretan zahtev, vaš partner neće znati zbog čega mu sve to govorite.

Želite li samo da budete saslušani? Treba li vam savet? Hoćete li da dođete do nekakve strategije ispunjavanja vlastitih potreba?

Vrlo često, komentar bez zahteva biće shvaćen kao optuživanje...a, to će dalje, voditi u opravdavanje, svađu ili raskid. Ne ostavljajte, zato, partnera u nedoumici.

Možete recimo, da kažete: „Reci mi, molim te, šta si razumeo da sam ti rekla?“ (Nemojte reći „Možeš li da mi ponoviš šta sam ti rekla?“ jer će ispasti da nije pametan ni toliko da vas citira, ili „Šta sam sad rekla?“ jer je ono što ste rekli i ono što su oni čuli, dve različite stvari). 

Još jedan mali savet: Nemojte misliti da između malih pažnji i 'deljenja osećanja i potreba' stoji znak jednakosti. To što svom voljenom biću svakog jutra pravite finu kaficu jeste simpatično, ali ne mora biti shvaćeno kao vaše izražavanje ljubavi i zadovoljstva. Međutim kada kažete: „Volim te, ....“ i sipete mu kafu gledajući ga iskreno i sa ljubavlju, ne ostavljate mnogo prostora nerazumevanju. Slično tome,  mrštenje i bacanje prekrivača po krevetu dok ga nameštate ne prenosi na odgovarajući način vaša osećanja i potrebe. Umesto toga, recite: „Razočarana sam, jer mi je potrebna pomoć oko kuće, a ne dobijam je. Jesi li voljan da o tome razgovaramo na način koji će biti od dobrobiti za oboje?“ Ni u ovom slučaju nema mesta za pogrešna tumačenja.

Jednoga dana kada budete imali (ili posebno odvojili) dovoljno vremena, dogovorite se sa svojim voljenim da tog dana podelite SVA, ALI BAŠ SVA osećanja i potrebe – i dobra, i loša, i neprijatna. Svako obaveštenje o osećanju ili potrebi propratite zahtevom. Budite pripravni i da odvojite nešto vremena za razgovor i tumačenje tih osećanja i potreba, kako se budu pojavljivali.

Međutim, izbegnite na svaki način da razgovor o osećanjima i potrebama preraste u OPTUŽIVANJE i utvrđivanje vinovnika za GREŠKU. Takvo ponašanje obično završi u raspravi o tome ko je u pravu, a ko nije, u procenama i osuđivanju. Zbog toga, koncentrišite se na osećanja, potrebe i zahteve.