|
 Sreća je potcenjena. Većina je smatra luksuzom koji poslovni ljudi s
obavezama preko glave sebi ne mogu da priušte. Da stvar bude još gora,
misle i da je sreća tek trivijalnost, bezvredna da se o njoj diskutuje.
Stvar je prosta: ili si srećan ili nisi, zar nije tako? Nije!
Sreća je zdravstveni problem. Medicinska istraživanja vršena godinama potvrđuju da su srećni ljudi zdraviji i mnogo manje pate od depresija ili poremećaja izazvanih stresom, za razliku od svojih nesrećnih parnjaka. Sreća, zapravo, ujednačava srčani ritam i dovodi celo telo u sinhronizovano stanje koje optimalizuje sve njegove funkcije.
Sreća je, takođe, pitanje produktivnosti. Kompanije, nezavisno od grane kojoj pripadaju, zahtevaju od svojih zaposlenih izuzetan radni učinak. Ljudi koji strahuju od mogućnosti gubitka posla, svesni su činjenice da veća produktivnost znači veće šanse za ostanak. Sreća i rad na sopstvenom usavršavanju dva su najveća faktora ostvarivanja boljeg radnog učinka. Ima mnogo načina da se ostvari kratkoročno povećanje produktivnosti, ali dugoročno zadržavanje na tom nivou zahteva sreću. Sreća rađa uspeh, a ne obrnuto.
Zabluda je da je sreća posledica čistog slučaja. Zbog toga nam se često čini da neki ljudi žive čarobnim životom. I to je netačno. Sreća je disciplina. Ona je poput dobrog zdravlja. Bez njega, mogli biste da živite, ali ne biste mogli da funkcionišete kako treba ni na poslu ni kod kuće. Svoju sreću kontrolišete koliko i fizičku kondiciju. Srećni ljudi gaje izvesne navike i rade ono što im pomaže da vode ispunjen život i kod kuće i na radnom mestu, a vrlo često, i uprkos problemima i nedaćama koje ih snalaze.
Sreća je bitna i zbog toga što pojačava i ističe sve ono što činimo, od načina na koji obavljamo posao do načina na koji vaspitavamo decu. Da biste bili srećni ne morate biti bogati ili živeti na pustom ostrvu. Treba da shvatite šta sve čini radostan život i to svakodnevno primenjujete.
Sreća, koliko zdravlje i dobra produktivnost, važni su u životu svakog čoveka. Za zaposlene majke to je još važnije. Ukoliko želite da odgajite srećnu decu i da ona postanu srećni ljudi, morate im sopstvenim primerom pokazati kako sreća odraslih izgleda.
Debata oko toga da li majke treba da rade ili ne, ne jenjava već decenijama. Godinama je mamama koje su radile izvan kuće na dušu stavljan teret da time nanose nemerljivu štetu sopstvenoj deci. Toga radi, mnoge su, iako vrhunski stručnjaci u svojim branšama, birale da ostanu kod kuće, anulirajući tako sopstveni višegodišnji trud, a sve u želji da njihova deca dobiju samo najbolje. Druge, one koje su odabrale da ipak rade, rastrzala je krivica te su same sebe iscrpljivale do krajnjih granica, pokušavajući da budu supermame, balansirajući između kuće i posla. Novije studije, međutim, pokazuju da u tom pogledu nikakav negativan uticaj ne postoji. Deca napreduju onda kada su njihove majke srećne bilo da ostaju kod kuće ili odlaze na posao. Kada je žena zadovoljna, strpljivija je, kreativnija i privrženija. Deci daje najbolji deo sebe onda kada u njenom životu postoji ravnoteža između stvari koje smatra najvažnijim.
Sreća majki i dece, uopšteno gledano, postaje društveni imperativ. Radosna deca koju vaspitavaju srećne majke (i očevi) pune ljubavi, sasvim je izvesno, ostaće u školi i ostvariće svoj pun potencijal u zrelom dobu. Rasprava ne treba da se vodi oko toga da li majke treba da budu sve vreme kod kuće ili ne. Ona treba da se vodi oko toga kako da se zaposlenim majkama pomogne da postanu srećne i tu svoju radost podele sa svojim najmilijima.
(Tekst: Kejti Grinberg i Baret Avigdor)
|
