|
 Sviđalo se to nama ili ne, činjenica je da 90% odluka čine emocije, bez obzira na to koliko mi sebe smatrali logičarima. Sve što opažamo prvo prolazi kroz centar za emocije u mozgu, pa zbog toga osećanja utiču na naše prosuđivanje i rezonovanje mnogo pre nego što nam se uopšte pruži šansa da upotrebimo logiku.
Stoga je, dakle, važno imati alate i procese koji bi nam bili od pomoći
pri pravljenju izbora. Nemožemo da se oslonimo samo na mozak. Ljudska
bića su suviše vešta u racionalizaciji, opravdavanju, odbrani,
intelektualiziranju i poricanju, na šta najviše vremena i troše. A,
zapravo, ono što treba da rade je sledeće:
1. Odvojite vreme za razmišljanje
Bitno je da odvojite nešto vremena, osamite se i posvetite isključivo
donošenju odluke; važno je i da se ove procedure setite uvek kada neki
problem iskrsne u vašem umu. Ukoliko ne odvojimo određeno vreme,
potrošićemo ga mnogo više dopuštajući svojim mislima da neprestano vode
rat argumentima «Za» i «Protiv». Naposletku, kada odluku jednom
donesete onda je se i držite, bez daljnjeg predomišljanja i nerviranja.
Ako zaista ne možete da se pomirite sa tim što ste odlučili, onda sve
razmotrite iz početka. Ako možete, onda krenite dalje.
2. Sagledajte problem iz svih uglova
Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja:
- Šta sve treba da znam (informacije o prošlosti, sadašnjost, budućnosti) pre nego što donesem mudru odluku?
- Za koga znam da je odluke ovakvog tipa donosio i ranije? Šta bih mogao da ga pitam kako bih stekao bolji uvid?
- Zašto mi ova odluka toliko teško pada? Šta je pravi ulog? Nešto
neopipljivo, kao što je gubitak kontrole ili šta će ljudi o meni
misliti ako ne uspem? Bojim li se da ću povrediti nečija osećanja?
Nadam li se nečem boljem, što se neće dogoditi ako ovo prihvatim? Bojim
li se da ću se zbog toga kasnije kajati? Dođite do istine, jer ćete
samo tako moći da se odlučite bez bojazni.
- Kad moj izbor ne bi nosio nikakve posledice, šta bih odlučio?
Ipak, treba da znate da će vas sopstvene želje progoniti, ma šta da
odlučite.
3. Sve zapisujte
- Napravite za/protiv spisak za svaku opciju. Razmislite o tome
kako će svaka od odluka pozitivno ili negativno delovati na vaše 1)
srce, 2) materijalno stanje/karijeru, 3) veze, 4) sreću.
-
Napravite i spisak za/protiv razloga kako biste dodali još
kriterijuma za procenu opcija. Počnite s opcijom kojoj najviše
naginjete i navedite sve razloge zbog kojih vam se sviđa, pa makar oni
zvučali smešno i trivijalno (često nalazimo opravdanja koja drugima
zvuče smešno, pa zašto to ne učiniti unapred?). Uključite tu i
emocionalne olakšice kakve su sigurnost, status, ljubav, priznanje,
slava (budite iskreni – kasnije odlučite šta je od ovoga zaista vredno
novca i vremena). Onda nabrojte i razloge zbog kojih vam se opcija ne
sviđa. Ponovite ceo postupak za svaku opciju koju uzmete u obzir.
4. Suočite se sa vlastitom navikom odugovlačenja
Vrlo je važno da znate da li oklevate s donošenjem odluke zbog toga što
niste dovoljno zainteresovani ili zbog toga što previše brinete. Ako
vam nije mnogo stalo, pazite da odluka ne bude rezultat kompromisa pri
čemu uopšte ne dobijate ono što hoćete. Ako je to u pitanju, ni jednom
odlukom nećete biti sasvim zadovoljni. Odričete li se svog uticaja? Ima
li i drugih mogućnosti koje niste ispitali?
Ukoliko ste mnogo zabrinuti, možda izbegavate donošenje odluke zbog
toga što je to lakše nego da se suočite sa kompleksnim i teškim
rešenjem. Pazite na to koliko odugovlačite. Situacija u međuvremenu
može i da se pogorša (a obično se to i desi), prilika propadne, i još
gore odluke se donose u nastojanju da se izbegne neibeđno. Posle svega,
jedino što vam ostaje je da žalite.
|
