|
 Na tržištu radne snage kakvo danas postoji, organizacije se trude da
zadrže najbolje radnike. Keš-bonusi, deonice i interesantna zarada se
najčešće koriste u svrhu motivisanja zaposlenih „da ostanu“.
Ipak, pravi razlozi zadrzavanja zaposlenih u jednoj kompaniji izbija na videlo kada se organizuje istrazivanje mnjenja zaposlenih.
Proces obicno počinje razgovorom sa fokus grupom u okviru kompanije sa ciljem da se sazna 'kako zaposleni razmišljaju'. Najčešće, osam do deset zaposlenih u grupi, provodi dobar deo vremena žaleći se na pretpostavljene, plate i nebrojene greške u vođenju poslovanja. Posle oko 45 minuta, fasilitator postavi pitanje: „Rekli ste toliko loših stvari o svojoj organizaciji, a ipak ostajete da radite u njoj; kako to?“ Onda usledi duga tišina, pa zaključak: „Ostajemo zbog LJUDI. Volimo ljude s kojima radimo.“
Slicno ovome, ukoliko tokom razgovora sa ljudima koji su zbog recesije nedavno ostali bez posla upitate šta će im najviše nedostajati osim, ocigledno, plate i beneficija koje su imali, odgovor je ponovo - LJUDI. Ljudi sa kojima su radili.
Na šta ovo ukazuje?
- Ljudima su potrebni ljudi. Ovo objašnjenje čuli ste bezbroj puta, ali je ono i dalje apsolutno je tačno. Socijalna stimulacija je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih ljudi dolaze na posao, iako je najveći broj njih potpuno nesvestan te potrebe. Interakcije sa kolegama, deljenje mišljenja i osećanja ili jednostavnije, bitisanje sa drugima, vrlo je važno svakom zaposlenom. Ovo je naročito istinito u današnjem društvu kada mnogo ljudi oseća otuđenost i gde je duh zajedništva i pripadnosti istom komšiluku relikvija prošlosti za koju jedva da neko još zna.
- Zaposleni žude za zajedničkim viđenjem stvarnosti. Poslovni svet je vrlo konfuzan, pun stresnih situacija i vrlo nestalan. Da bi se uneli kakav-takav red u taj haos, zaposleni teže da shvate svoju situaciju savetujuci se medju sobom i stvarajući koherentnu sliku svoje sredine. Van Maanen, renomirani sociolog, ovo stanje naziva „svešću-ljudi-u-istom-čamcu“.
Kako poslodavci ovo mogu da iskoriste?
Budući da su 'ljudi' ono što zaposlene vezuje za njihove organizacije, poslodavci bi trebalo da se usredsrede na stvaranje radne sredine koja stimulise interakcije. Evo nekoliko sugestija:
- Izbegavajte 'sajber-bolest' non-stop pisanja imejlova. Zaposleni ne treba po ceo dan da bulje u kompjuter niti da komuniciraju sa kolegama isključivo putem elektronskih poruka. Ograničite njihovu upotrebu.
- Neka ljudi izađu iz svojih 'boksova'. Nije neuobicajeno da zaposleni ceo radni dan provede za svojim radnim stolom nemajući ni jedan pravi razgovor sa drugom osobom, licem u lice ili preko telefona. Ohrabrujte lične sastanke i grupne projekte.
- Ohrabrujte socijalne interakcije. Postavite garnituru za sedenje pored kafemata da zaposleni mogu da zastanu i proćaskaju tokom pauze; ohrabrujte i grupne ručkove, sastanke zakazujte ujutro i pred kraj radnog vremena da naglasite osecaj zajednistva; podstičite druženja čak i ako su samo zabave radi, a povučenije osobe podstaknite na interakciju.
Ovi saveti, koje skeptici lako mogu da okarakterišu kao čisto gubljenje vremena, doprineće jačem međusobnom povezivanju zaposlenih i vaše organizacije na način koji novcem ne može da se plati. Zapamtite da vam je prevashodni cilj da pokrenete zaposlene iz apatije u koju većina od njih polako, ali konstantno, tone sve dublje.
|
