|
 Mentalni darovi mašte i kreativnosti istovremeno su i izvor fizičkih i
mentalnih neželjenih posledica kao što su visok pritisak, napetost i
anksioznost.
Ne samo što se razbesnite na svog šefa kada vas prekida u pola razgovora javljajući se na telefon, na svog dragog jer ne primećuje koliko vam je svega preko glave ili servisera kojeg preko telefona ništa niste razumeli dok vam je postavljao milion pitanja pre nego što je pristao da izda nalog za popravku... već te scenarije iznova 'premotavate' u svojoj glavi do kraja dana, a možda i duže.
Svaki put kada se setite i ponovo proživite jedan takav događaj, to je kao da ste popili bočicu otrova. Razmišljanje o uznemirujućim trenucima na telo ima isto dejstvo kao i stvaran incident. Norepinefrin grči mišiće, slabi vaš imuni sistem, usporava varenje (što dovodi do gojenja), ometa spavanje (što je još jedan faktor gojaznosti), pritiska kardio-vaskularni sistem, hrani depresiju, smanjuje potenciju, uzrokuje gubitak pamćenja, opadanje kose, ali i prijatelja i kolega. Čak i očekivanje stresne situacije povećava zatrovanost vašeg krvotoka.
Društvo u kome živimo krivo je za zlo koje napada naša tela. Naučeni smo da na stres reagujemo većim postignućima, kretanjem uvek napred, težnjom za perfekcijom, za ispravljanjem nepravilnosti, skrivajući muku i znoj i lepeći izveštačene osmehe na lice. Stres na radnom mestu truje nas koliko i pušenje i visok krvni pritisak. Na vratima kompanija trebale bi uz nalepnice za zabranjeno pušenje da stoje i one sa natpisom: „Pažnja! Ulazak ovde može biti opasan po vaše zdravlje!“
Što je još gore, ljudi koji su majstori u zadržavanju cool izgleda najpodložniji su toksičnom dejstvu stresa. Mnogo je pogubnije kada 'šizite' u sebi nego kada ispoljite osećanja. Međutim, na suprotnom kraju ekstrema, oni koji ispoljavaju svoj bes, tenziju, nervozu zbog pritiska posla i rokova, i strah zbog drugih stvari (porodice, saobraćaja, omalovažavanja itd.) nisu ništa bolji od onih koji ne osećaju ništa.
Nabrojaćemo nekoliko mogućih protivotrova za stres:
- Dišite duboko. Pravite namerno pauze samo za duboko disanje nekoliko puta dnevno.
- Smanjite malo svoje obaveze i odgovornosti. Naučite da delite posao sa drugima i da kažete 'ne' bez ikakvog osećaja krivice. Napravite spisak najvažnijih stvari koje moraju biti završene, a koje mogu biti odložene ili odbačene.
- Izbegavajte situacije koje vas provociraju najviše što možete. Upotrebite internet za plaćanje računa ili kupovinu umesto ličnog kontakta. Oslobodite se prijatelja koji vas ne podržavaju u bilo kom smislu.
- Tražite ono što vam je potrebno. Ako vas ljudi maltretiraju, ignorišu i ne poštuju, niti cene vaše vreme, odredite šta vam je od njih potrebno i to tražite. Onda tražite ponovo, ako bude bilo potrebno.
- Usporite. Hodajte sporije. Govorite sporije. Jedite sporije. Slušajte prijatelje kada vam se obraćaju sa više ljubaznosti i pažljivije.
- Ne umarajte se nepotrebnim stvarima. Otkrijte šta vas nervira, a onda izaberite za šta hoćete da se borite.
- Odaberite svoje emocije. Bićete kreativniji, produktivniji i zabavniji u društvu ukoliko ste veseli, zahvalni, ponosni, uzbuđeni i zaljubljeni. Zaustavite se i zagledajte u sebe kako biste videli kako se stvarno osećate, a onda odlučite kako biste želeli da se osećate umesto toga.
Ne dozvolite da vas život nosi. Odlučite ko i šta želite da budete i kako da se osećate. Bićete zdraviji i uživaćete više u životu ukoliko tako i uradite.
|
