 Dan Roam, osnivač Digital Roam Inc., kompanije za menadžment
konsalting, koja pomaže rukovodiocima da rešavaju kompleksne probleme
uz pomoć vizuelnog razmišljanja, i autor knjige Poleđina salvete: rešavanje problema i razmena ideja u slikama ( The Back of the Napkin: Solving Problems and Selling Ideas with Pictures), ubeđen je da se sve brže približavamo krizi kompleksnih informacija.
Takvakriza, ukoliko na nju nismo pripremljeni, ima potencijal da prouzrokuje neizmernu ekonomsku i političku štetu.
Iz perspektive rešavanja problema, pravilo 'što nas zadesi ovde, neće
nas zadesiti tamo', sasvim je održivo. Suočavanje sa zahtevima ove
nadolazeće katastrofe, zahteva pronalaženje novih putevarešavanja
problema i novih načina razmene mišljenja.
Na
sreću, jedan od novih načina nam je vać pred nosom – u stvari, on
uopšte nije nov i znamo njime da se koristimo. On se zove 'vizuelno
razmišljanje' i to je talenat s kojim se rađamo. Kako bismo iskoristili
ovu urođenu sposobnost rešavanja problema, jedino što treba da uradimo
je da usavršimo veštine posmatranja, uočavanja, imaginacije i
prikazivanja.
Prikupljanje podataka
Kao
prvo, pogledajmo odakle vetar duva. Prvi problem je preopterećenost
informacijama. Ako je pre 50 ili 100 godina naveći izazov u donošenju
odluka s kojim se neki biznismen suočavao bio nedostatak pravih
informacija, danas je sasvim obrnuto: imamo ih previše. I biće sve gore
i neće prestati – sviđalo se to nama ili ne, prekobrojnost informacijai
zaustavljanje analitičkih procesapredstavljajustatus quo.
Kao
posledica globalizacije, sve češće će se događati da članovi projektnog
tima neće govoriti istim jezikom. Ovo je problem broj dva: kulturološke
i lingvističke razlike među poslovnim partnerima koje postaju norma.
Problem
broj tri je povećana kompleksnost komunikacije zbog transnacionalnih,
“Just-in-time” lanaca snabdevanja i istinske globalne integracije
poslovnih procesa: više kanala, više ljudi, više učesnika, više
formata.
Kombinovanjem ova tri
problema – preopterećenost informacijama, globalizacija i rapidno
usložnjavanje komunikacije – učiniće da premošenje čak i
najjednostavnije poruke pravim osobama i u pravo vreme, bude teže nego
ikada.
Vizuelno rešenje: naučite da razmišljate očima
Dobra vest je da je vizuelno razmišljanje vrlo efikasan način
rešavanja sa sva tri problema – pre nego što se spoje u jedan.
Evo kako.
1) Videti i šumu i drveće: bolje prepoznavanje obrazaca vodi boljim odlukama.
Dubljim razumevanjem i korišćenjem urođene sposobnosti za vizuelno
procesuiranje, možemo drastično da popravimo način sagledavanja
složenog seta informacija. Putem par jednostavnih koraka (postavljanjem
svega na vidno mesto, prepoznavanjemosnovnih koordinata, ovladavanjem
vlastitim mehanizmima ‘vizuelne trijaže’), možemo da naučimo kako da
brže prepoznajemo obrasce, identifikujemo šta je najvažnije i uočimo
suštinske elemente problema s kojim se suočavamo.
2) Slike se pamte, one su nezavisne od jezika.
Kada
jednom donesemo odluku, dobro vizuelno razmišljanje obezbediće nam alat
kojim ćemo razviti ideje brzo i intuitivno (putem jednostavnih skica
koje svako ume da nacrta), a zatim moći da ih na lako razumljiv način
prenesemo drugima.Slike prevazilaze govorni jezik i dospevaju pravo u naše kognitivne
centre, pa se zbog toga lakše pamte od dugih verbalnih objašnjenja – i
neuporedivo su bolje od poruka prenesenih pogrešnim jezikom.
3) Nemojte samo da im kažete, pokažite im.
Crteži
koje smo koristili u pocesu postavljanja vizije i inspiracije, postaju
–dodavanjem odgovarajućih detalja, kao što su ‘vreme’ i ‘kvalitet’ –
jasno trasirani putevi implementacije i realizacije. Budući da su ovi
putevi vizuelni poput auto-karte, svako može da vidi gde je, šta mu je
činiti,kako se njegova uloga uklapa u veću sliku i da uoči kada nešto
nije kako treba.
Bilo koji problem, bilo kada, bilo gde i …bilo ko da ga je nacrtao
Ukoliko se vratimo zaista jednostavnim crtežima –
pravim skicama“na poleđini salvete” – doći ćemo do neverovatno moćnog
načina otkrivanja, razvijanja i prenošenja ideja. Jedini kamen
spoticanja za većinu poslovnih ljudi predstavlja njihov vlastiti strah “da nisu vizuelni tipovi i da ne znaju da crtaju”.
“Kada tako nešto čujem tokom sastanka, seminara,
radionice,” kaže Dan Roam, “obično ogovorim ovako: Ukoliko vidite
dovoljno dobro da uđete u ovu prostoriju i nađete stolicu na koju ćete
da sednete, a da pri tom ne padnete, onda ste dovoljno ‘vizuelni’ da
razumete sve što je važno u vezi sa vizuelnim razmišljanjem. Video sam
to nebrojeno puta: uz tek nekoliko alata i pravila, svako može da reši
problem - crtajući ga. Kada jê dovoljan broj nas ovoga svestan, naše
novootkrivene vizuelne veštine pomoći će nam da izbegnemo krizu
komunikacije.”
Možda vredi pokušati, šta mislite?
|
