Nova teorija učenja spremna da promeni način obučavanja
Nova teorija učenja spremna da promeni način obučavanja
Pre nekoliko meseci pročitala sam na sajtu Training Zone vrlo interesantan članak o tome kako treba zaboraviti stara znanja pre nego što zaista usvojimo nove ideje i tehnike. Sposobnost kontinuiranog menjanja i napredovanja je nešto što sam i sama iskusila, a i toliko puta imala prilike da se osvedočim kroz sopstveni rad kao i kroz rad drugih ljudi kojima sam bila trener. Uvek je interesantno posmatrati one koji su 'zaglavljeni' u svojoj rutini i koji ne umeju da izađu iz začaranog kruga i krenu napred.
Sa stanovišta obuke zaposlenih, za zaposlene je stvarno bitno da budu u stanju da usvoje nove ideje i tehnike koje će im pomoći da postanu spremniji i zbog toga evo nekih delova pomenutog članka:
„Istraživanje u Danskoj i Sjedinjenim Državama bacilo je potpuno novo svetlo na temu kako većina odraslih uči. Ono je zasnovano na starom konceptu odučavnja. Kao odraslima, potrebno nam je dosta vremena da se odučimo od onoga što smo u prošlosti 'pokupili' s raznih strana, pre nego što zaista možemo da se prihvatimo učenja novog. Svi ovo najverovatnije znamo iz ličnog iskustva, a samo istraživanje podiže naše razumevanje celog procesa na viši nivo.
Na univerzitetu u Kopenhagenu, profesor Avril Ein (Avril Einn) radio je na psihološkim principima koji stoje iza ovog pristupa. „Ovo je isto kao što čaša mora da vam bude prazna pre nego što je ponovo napunite“, kaže on. „Mada to nije pravi opis onoga što se zaista dešava u mozgu. To je čist psihološki trik. Ukoliko poverujemo da smo uistinu izbrisali staro znanje, onda na neki način postajemo otvoreniji i voljniji, ali i spremniji za novo.“ Ova hipoteza zasnovana je na idejama psihosinteze. „Ukoliko na parčetu papira napišete nešto što vas muči, a onda ga iscepate ili spalite, taj sibolični čin vam nekako omogućava da sve zaboravite. Ispitivanje smo ponovili na preko 2000 subjekata tražeći od njih da simbolično ponište naučeno. Neki su to učinili samo zamišljajući takvu sliku. Neki su to izgovorili naglas, a neki su napisali rečenicu i iscepkali papir.“
Ono što je najznačajnije događalo se u drugoj fazi istraživanja. Otkriveno je da svaki čovek može da uči više i brže odmah nakon preduzimanja ovakve pripreme. U proseku, ljudi iz ogledne grupe su bili u stanju da nauče, zapamte i iskoriste 39% više materijala od onih iz kontrolnene grupe, što je zapanjujući porast.
U međuvremenu, i u Sjedinjenim Državama se odvijalo uporedno istraživanje, ali gledano iz neurološke perspektive. Dr Witz iz South Ilinois Leadership and Learning Institute i prof. Tolo iz Neural Unification Testing Institute, došli su do sličnih zaključaka. Dok učimo u mozgu se stvaraju nove neurološke veze, a kada se mnogo koriste postaju duboke kao brazde. Vrlo ih je teško dezitegrisaiti i napraviti nove. Profesor Tolo veruje da odučavanje pomaže mozgu da se manje oslanja na te utabane veze i da stvara nove. Međutim – sada odolazi ono neverovatno. Ovo istraživanje je pokazalo da izrečene konstatacije važe za skoro sve tipove učenja – od veština ukovođenja do pravljenja origamija. Korišćena je i magnetna rezonanca pomoću koje se videlo da se nove neurološke veze bolje stvaraju kod onih ispitanika koji su izveli simboličan čin zaboravljanja (udaljavanja znanja iz mozga). Njihova ogledna grupa bila je manja – imala je tek nešto više od 200 ljudi – ali i na tom uzorku zabeležen je 38% veći potencijalza učenje.
U kontekstu treninga, ovo pokazuje koliki bu značaj moglo da ima izvođenje simboličnog rituala zaboravljanja pre početka kursa. Nekim polaznicima, beleženje primera ponašanja na parčetu papira, pa njegovo gužvanje i bacanje u korpu za otpatke, izgledaće kao besmisleni trik, ali će ga ipak uraditi. Drugima će ovaj zadatak biti težak i ubediti ih da se rastanu sa parčetom papira, predstavljaće pravi izazov za trenera.
Kako god da bude, svima će biti jasno da je u pitanju određen emocionalni okidač i da se on ovim činom nekako uključuje. Takođe je interesantno posmatrati promene ponašanja koje se potom dešavaju. Kod onih koji su se najviše borili sa papirom obično su primetne i najveće promene ... njihova čaša se potpuno ispraznila i bila potpuno spremna da se napuni novim saznanjima.
Ukoliko trenutno radite na pripremi treninga sa ciljem da ljudi uslvije nove načine razmišljanja i ponašanja, onda razmislite na koji način možete da im pomognete da prvo zaborave na stare.